Банатско Карађорђево Село су основали добровољци Првог светског рата, родом из Лике 1921. године, од којих је преко стотину њих имало америчко држављанство, будући да су се одазвали на позив краља у отаџбински рат и населили после у овој равници.

     Прва школа је основана убрзо после колонизације, већ 1929. године. У селу је развијена пољопривреда и то превасходно земљорадња, а од индустријских објеклата ту се налази фабрика за прераду воћа и поврћа „Ван Друнен Фармс“ која упошљава око 70 стaновника села. Поред Земљорадничке задруге „Карађорђево“, ту се налази неколико угоститељских и трговинских објеката. Треба напоменути да је школа са свим привредним субјектима у селу, а и са појединцима остварила добру сарадњу.

     Објекат у којем се налази матична школа налази се у центру села и саграђена је 1965. године, а у њему наставу похађају ученици од првог до осмог разреда. Од оснивања па до данас зграда је претрпела значајне адаптасије – замењен је раван кров, уведено је сопствено централно грејање, извршена је гасификација, водовод је прикључен на сеоску мрежу, а ускоро се очекује и повезивање на канализациону мрежу, у плану је изградња нове фискултурне сале по прихваћеним стандардима, адаптирана је једна просторија у кабинет и канцеларију, што је све у погледу осавремењавања живота и рада школе дало резултата.

    Зграда је грађена од тврдог материјала, једноспратна је, укупне површине 1641 м². школа има девет учионица опште намене, један хемијско-физички кабинет, радионицу, информатички кабинет. У склопу школе се налази фискултурна сала која, додуше не одговара стандардима, али је градња нове, као што је већ наведено, у плану, школска библиотека, канцеларија психолога и педагога, ђачка кухиња са трпезаријом, као и неколико потпуно реновираних санитарних чворова за потребе ђака, наставног и ваннаставног особља.

    У школском дворишту налази се асфалтиран терен за мали фудбал и за одбојку и најсавременији тартан терен за кошарку, док су под зеленим површинама укупно 2494м2.

    “Школа у Банатском Карађорђеву је била рефлексија живота самог села, али, она је и моделовала ново насеље. Јер су учитељи и наставници били први и највећи модернизатори, људи који су даровали знање и слике једног другачијег света различитог од тек саграђене банатске колоније, саздане на пустари. Зато је школа „дисала“ и развијала се у интеракцији учитеља, ученика и становника самог насеља који су је  увек гледали као „своју школу“ , „нашу школу“, „школа ђе сам учио прва слова“. Зато је школа у Банатском Карађореву у свом историјском трајању увек била жива и представљала је не само расадник знања и емоција, већ и расадник појава, збивања, догађаја и процеса који су покретали село.

     На темељима постављеним у претходним деценијама, на сазнањима о себи и свету, Школа „Никола Тесла“у Банатском Карађорђеву упловила је у своје савремено трајање, у један свет другачији од претходних светова, у епоху која је нова и нама још непрепознатљива. Ученици, наставници и учитељи, директорка школе, школски одбор наставили су да трају на сигурном трагу својих претходника дочекавши да у једном тренутку буду награђени наградом „Ђорђе Натошевић“, наградом за најбољу основну школу у АП Војводини што легитимише добар и квалитетан рад Школе „Никола Тесла“.

     Ови прилози о Основној школи „Никола Тесла“ нису само слика прошлог трајања, они су  и слика савременог постојања карађорђевачке школе која је прошла дуг пут од школе на мајуру грофа Чекоњића до најбоље школе у Војводини.”

 

Милан Мицић